Век библиотечке традиције Обреновца
Године 1903, основана је месна организација Социјалдемократске странке, као и „Радничко друштво“ у оквиру кога је покренута и радничка читаоница.

Између два рата, Обреновачка гимназија је имала ђачку и наставничку књижницу. У истом периоду, постојале су библиотеке при сеоским културним друштвима у Дражевцу, Забрежју, Конатицама и Стублинама.

Крајем Другог светског рата, 26. септембра 1944, основан је Културно-просветни одсек Окружног народноослободилачког одбора Ваљева у чију надлежност је спадао и Обреновац. Акција прикупљања добровољних прилога грађана у новцу и књигама 1945, имала је за последицу оснивање библиотеке у згради тадашњег Синдиката (касније зграда Народног универзитета), која је добила име по народном хероју из овог краја, Влади Аксентијевићу. До 1952. године, библиотека није имала сталне просторије, ни сталне библиотекаре. Инвентарисање библиотечке грађе у инвентарне књиге започето је 1954. године, када је извршена и реорганизација рада према таблицама Универзалне децималне класификације.

Године 1960, донет је Закон о библиотечкој делатности НРС, који је одредио и матичне функције библиотека. Исте године је постављен и први стални управник библиотеке – Павле Блажић. А следеће године, на седници НОО Обреновац, донета је одлука о одређивању ове библиотеке за матичну, јер су се оснивањем огранака за то већ стекли услови. Библиотека је добила своје нове просторије у центру града (тадашње просторије Дома Армије, у улици Владе Аксентијевића, данашњој Карађорђевој). Библиотека је све до 30. јуна 1964. била самостална установа, када су Одлуком органа управљања Народног универзитета, Народна библиотека „Влада Аксентијевић“ и Предузеће за приказивање филмова „Победа“ припојени Народном универзитету у Обреновцу.

Библиотека је издвојена из састава Народног универзитета 1.4.1967. одлуком СО Обреновац. Радна заједница и орган управе библиотеке конституисани су 14.4.1967, а донет је и Статут. На тридесетогодишњицу ослобођења Обреновца и Београда, и поводом 70 година од оснивања, 1974. године, библиотека је пресељена у нове просторије – Милошев конак – у којима се и данас налази централна зграда. Основна делатност библиотеке одвојена је у посебан ООУР, док је проширена делатност чинила други ООУР – „Нову књигу”, а бавила се организовањем културних програма, научно-популарних, образовних и инструктивних екскурзија, издавачким и књижарским пословима. Заједно, оне су чиниле Културни центар Обреновца.

Библиотека је прешла на финансирање од стране ГСИЗ културе током 1988. године, а од 1994. њен оснивач и финансијер постаје Скупштина града Београда.